Председник Привременог органа општине Звечан, Иван Тодосијевић упутио је речи саучешћа Eпископу рашко-призренском господину Теодосију поводом смрти патријарха Иринеја.
„Преосвећени Владико,
Са болом у души и са тугом у срцу примио сам вест да се упокојио наш партријарх. Увек је био уз нас, и увек давао снагу да останемо на светој Косметској земљи. Поштоваћемо његов аманет да останемо и опстанемо на светој Косметској земљи, и да Космет заувек остане саставни део Србије.
Нека му Господ Бог подари царство небеско!“ наводи се у телеграму саучешћa председника Ивана Тодосијевића.
Поглавар Српске православне цркве, патријарх српски Иринеј, преминуо јe данас у 90. години после борбе са коронавирусом.
„Наша црква није од јуче, она има своје вековно трајање. Живот и мисија Српске Православне Цркве су мање-више усклађени, иду одређеним историјским путем и суштински нема много значаја ко је на челу цркве. Постоје правила која регулишу Цркву и сваки који дође да наследи патријарха Павла следиће ту линију правила. Истина, сваки патријарх уноси своји личну ноту, али то више иде на рачун његове личности него на рачун цркве. Морате да разумете да Црквом не управља патријарх већ Сабор и све важне одлуке доносе се саборно. Патријарх јесте тај који председава и потписује, али оно што је суштина зависи од саме Цркве“, рекао је неколико дана пре свог избора некада владика нишки Иринеј, а до данас патријарх Српске православне цркве.
На Светом архијерејском сабору у јануару 2010. године, изабран је за архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског, као 45. по реду врховни поглавар Српске Православне Цркве. Устоличен је 23. јануара те године у београдској Саборној цркви, а 3. октобра исте године и у Пећкој патријаршији.
Пре избора за патријарха Српске православне цркве, владика Иринеј, чије је световно име Мирослав Гавриловић, провео је пуне 34 године на челу нишке епархије. Рођен је 1930. године у селу Видово код Чачка од оца Здравка и мајке Милијане. У родном селу завршио је основну школу, а потом гимназију у Чачку.
Као дугогодишњи професор, а потом и ректор Призренске богословије, владика Иринеј је живео и на Косову и Метохији, па као и његов претходник Павле, одлично познаје ситуацију у јужној српској покрајини.
Пре ступања на дужност професора, октобра 1959. године прима монашки чин и монашко име Иринеј од тадашњег патријарха Германа у манастиру Раковица, истом оном где је сахрањен патријарх Павле. У цркви Ружица испод Калемегдана рукоположен је у чин јеромонаха 27. октобра 1959.
Будући да пре њега у Нишу за 120 година није подигнут ниједан храм, епископ нишки је преузео опсежну акцију подизања нових храмова на том подручју. Тако је 1987. године почела изградња новог хиландарског метоха, који се налазио преко пута Саборне цркве, а срушен је 1947. године.
На падинама Делијског виса изграђен је храм посвећен Св. Сави, првом архиепископу српском, а темеље храма је осветио епископ нишки Иринеј. Црква Св. Саве је умногоме инспирисана хиландарским храмом (Милутиновом црквом).
Познато је да је патријарх Иринеј био близак са патријархом Павлом, и да је још као епископ обављао многе одговорне задатке у Српскoj Православнoj Цркви попут превазилажења црквеног раскола у САД. Због тога је чак 22 пута одлазио у Америку.
Као што је током 34 године стажа као владике епархије нишке словио је за човека мира и помиритеља, тако је и пред сам изборни Сабор био један од ретких за кога се говорило да није члан ниједне „струје“, и да би управо он могао да уједини епископе са различитих страна.
Косово ‘наша света земља, наш Јерусалим’
Од прве беседе на устоличењу као патријарха 2010. године, Косово је било стално присутна тема у обраћањима патријарха Иринејa.
„Ако ми заборавимо Косово, заборавиће и нас Косово… Србија без светиња и Косова није Србија. Србија без Косова је без душе, без ума и срца. Косово је наша света земља, наш Јерусалим. Имамо много задатака као Црква, а најважнији је да спасавамо свето Косово, да помогнемо држави не жалећи труда, а ако треба, и жртава.“ говорио је патријарх српски Иринеј.
У јануару ове године патријарх Иринеј свечано је прославио 60 година монашког, 45 година епископског и 10 година патријаршког стажа.
Патријарх српски Иринеј хоспитализован је 5. новембра након што је утврђено да је позитиван на корона вирус, када је и смештен у Војно медицински центар у Београду.
Само неколико дана пре тога, служио је свету литургију на сахрани још једног високог великодостојника Српске Православне Цркве, митрополита црногорско-приморског Амфилохија у Подгорици, који је такође преминуo од последица изазваних корона вирусом.
Како се наводи у саопштењу Српске Православне Цркве, објављеном након састанка Светог архијерејског Синода, тело блаженопочившег патријарха српског Иринеја биће изложено у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду током свете литургије на дан славе Саборног храма, 21. новембра 2020. године, а после тога пренето у Храм Светог Саве на Врачару где ће верници имати прилику да се опросте са патријархом.