Природна богатства

by veljko

ФЛОРА И ФАУНА

     Са обзиром на то да подручје општине Звечан има равничарско-брдски до ниско-планински карактер и с обзиром на типове земљишта која су заступљена (делувијално, алувијално и црвенкасто смеђе земљиште), подручје се може похвалити разноврсном флором и фауном (око 1000 врста васкуларних биљака, што чини скоро 25% (1/4) од укупне флоре Србије).

     Рељеф, климатски услови, геолошке и друге карактеристике као и планинске реке условиле су појаву разноврсног вегетационог покривача у коме доминирају шумске и ливадско-пашњачке фитоценозе, али су свакако битне и вегетацијске састојине стена и камењара развијене на серпентинитским падинама кроз Ибарску клисуру.

     На већим надморским висинама присутне су четинарске врсте: бели и шумски бор, спорадично јела и смрча, као и плава и црвена клека. У нижим деловима терена заступљене су букове шуме (посебно добро очуване на планини Рогозни), испод којих се развија појас храстових и храстово-грабићевих састојина. 

     Флористичко богатство се огледа и у присуству бројних ендемичних и реликтних врста. Поменућемо локалне ендемите: српски котрљан (Eryngium serbicum Pančić), српски кукурек (Helleborus serbicum Adamović) и српску лалу (Tulipa serbica Tatić&Krivošej), која је као нова врста за науку откривена на локалитету Бели Лаз, у атару села Србовац. Посебну вредност генофонда васкуларне флоре на територији општине Звечан чине врсте велике старости, односно реликти, којих на овој територији има четрдесетак. 

     У зони прелазне шумске вегетације доминирају нарцис, висибаба и шафран који расте уз потоке у шумама и на ливадама. На шумовитим пределима ниже присутан је дрен, купина, малина, шумске јагоде. Нижи предели око реке Ибар засађени су повртарским културама, житарицама и воћњацима.

     Разноврсна фауна такође доприноси специфичности ове области, међу њима можемо поменути лисице, дивље свиње. Од птица којих такође има у изобиљу помињемо врсте као што су велики и мали тетреб, тетреб румевац, ластарка, јаребица камењарка, јастреб мишар, соко ластавичар итд. Такође, реке пружају уточиште разним врстама риба. 

 ВОДНИ РЕСУРСИ

     Термоминералне воде у насељу Бањска 

     Насеље има изузетно квалитетне термоминералне воде (4 извора), од чега три припадају групи хипертермалних вода температуре 38,4 – 470 C, док само једна припада групи хипотермалних са температуром 28,30 C.

     Према материјалним подацима лековите воде су се експлоатисале још у доба старог Рима, а од стране Срба још од времена краља Стефана Уроша II Милутина (1253-1321. године). 

     Организовано коришћење термоминералних вода у балнеотерапеутске сврхе започето је после Другог светског рата. У другој половини XX века лековита бањска вода користила се у бањским објектима (бањско купатило, стационар и у пратећим објектима).

     Лековитост термоминералних вода Бањске доказана је од стране Института за рехабилитацију Београд 2015. године, комплетном физичко – хемијском анализом воде и према овим анализама термоминерална вода Бањске припада категорији неутралних минералних сулфидних натријум – хидрокарбонатних хипертерми (температуре око 500C) које се користе као помоћно лековито средство купањем, орошавањем, инхалацијом, у балнеотерапијске сврхе, код обољења локомоторног апарата, артеријске хипертензије, кардиоваскуларних болести, неспецифичних болести плућа, неуролошких, гинеколошких, кожних и других сличних обољења.

Подручје општине Звечан је изузетно богато водом. Дуж читавог подручја протиче река Ибар (извире у Црној Гори, а улива се у реку Мораву у Србији). Мање реке на овом подручју које чине притоке Ибра су: Кориљска река, Козаревачка и Бањска река.

  Река Ибар

     Ибар је река у источном делу Црне Горе и југозападном делу Србије, укупне дужине 272 км. Ибар је десна притока Западне Мораве. Извире на северној страни планине Хајла, а у Западну Мораву се улива код Краљева. Површина слива износи 13.059 км2. Припада Црноморском сливу. 

     Кроз територију општине Звечан река Ибар протиче у дужини од 20 км. Река Ибар је наш најзначајнији водени ресурс.

     На територији општине Звечан река Ибар протиче кроз следећа насеља: Звечан, Велико Рударе, Грабовац, Житковац, Србовац, Валач, Јошевик, Лозиште и Кулу.

     Ибарском долином пролази железничка пруга Краљево – Косово Поље, као и магистрала, која је по овој реци и добила име.

 

      Кориљска река

      Кроз село Кориље протиче Кориљска река, чија је дужина 3,3 km у периоду када у самој реци има воде. Притоке Кориљске реке су: Матички поток, Лужњачки поток и Хоџин поток, који се појављују у току јесени, зиме и почетком пролећа услед обилних падавина, а лети готово да их и нема. Кориљска река се улива у Ибар у насељу Звечан. Корито Кориљске реке је регулисано у дужини од 500 м. 

     Козаревачка река

     Козаревачка река је лева притока  реке Ибар. Протиче кроз више насељених места на територији општине Звечан: Банов До, Сендо, Жеровница, Дољани и Житковац. Слив Козаревачке реке према облику припада сливовима са равномерним рачвањем хидрографске мреже у горњем, средњем и доњем току. Претежни правац тока је северозапад – југоисток. Укупна дужина главног тока је 14,4 km. 

     Земљиште у горњем току реке је претежно под шумом, а у делу тока кроз насељена места је углавном пољопривредно земљиште. Долински делови подручја су густо насељени, док су планински предели ређе насељени. У доњем делу слива на ушћу у Ибар, заступљена је смоница, која припада С – хидролошкој класи. У средњем и горњем делу слива јављају се ранкери, рендзине и црвеница, земљишта која припадају В – хидролошкој класи. Према водопропустљивости, у сливном подручју Козаревачке реке, највише су заступљена земљишта која припадају хидролошкој класи В. 

     Бањска река 

     Бањска река је притока реке Ибар у коју се улива код места званог Балабан. Извире у близини села Рудине, на територији општине Звечан и протиче кроз следећа насељена места: Кашаљ, Жарева, Грижани, Ораовица, Бањска река, Бањска и Јошевик. Подручје слива Бањске реке је брдско – планинско и има природну диспозицију за развој ерозионих и бујичних процеса. Дужина тока Бањске реке је 17,2 km. 

Према Уредби о класификацији вода река Бањска припада класи II, подкласи II а.

     ПЛАНИНА РОГОЗНА

     Планина Рогозна се пружа правцем југозапад – североисток у дужини од око 20 km и природно одваја Рашку од Косова и Метохије. Смештена је у троуглу који сачињавају река Рашка и горњи и средњи ток реке Ибар. Највише узвишење Рогозне је „Црни Врх“, висок 1479 mnv. Планина Рогозна се највећим делом састоји од вулканских стена, а у североисточном делу од кристалних шкриљаца и стена. Постојање оловно цинкане руде и руде бакра са значајним примесама сребра, злата, кобалта, никла и др. на планини Рогозни су истраживани и експлоатисани још у римско доба. Снажна вулканска активност Рогозне створила је услове за постојање рудних жица које су у средњем веку експлоатисане, јер су на Рогозни пронађене резерве од око четрдесет милиона тона руде бакра, сребра и злата. О значајној рударској активности на планини Рогозни сведоче остаци троске и други рударски трагови. 

     Флора заузима велику површину. Од листопадних шума преовлађују храст, липа, граб, цер, јасен, глог, врба, буква, лешник. Најчешћи четинари су: бор, јела и смрека. У шумама и ливадама успевају снежни цвет, нарцис, висибаба, шафран, дрен, купина, малина, шумске јагоде, итд. На планини такође расте и лековито биље: мајчина душица,  кантарион, камилица, јагорчевина и др. 

     Планина Рогозна са својим непрегледним ливадама, пашњацима, као и столетним шумама, представља право природно богатство.

     ШУМЕ

     На подручју општине Звечан шуме се простиру на 5683xa (46% од укупне површине), што показује да је општина Звечан богата шумом. 

     Власничка структура шума: у приватном власништву је 3871xa, у јавном 1812xa.

     Доминирају листопадне шуме са следећим врстама: храст, буква, јасен, цер, граб, брест, липа и др. Четинарске шуме су мање заступљене са врстама бор, јела, клека и др.

Повезани чланци

Skip to content