Почасни грађани

by veljko

Зоран Кривокапић

Новак Ђоковић

Југослав Костић

 

Зоран Кривокапић

ЗОРАН КРИВОКАПИЋ

Проф. др. сц. мед. Зоран Кривокапић је Одлуком Скупштине општине Звечан проглашен за почасног грађанина

Рођен је 1955. године у Звечану. Прво медицинско образовање стекао је на Медицинском факултету у Београду где је 1980. године дипломирао. 1984. године одбранио је магистарску тезу, 1984. положио специјалистички испит из опште хирургије са одличном оценом, а докторску дисертацију са темом „Ендолуминалане протезе у превенцији попуштања анастомоза у хирургији колона и ректума“ је одбранио на Медицинском факултету у Београду 1988. године. Редовни је професор на Медицинском факултету у Универзитета у Београду и начелник Трећег одељења за колоректалну хирургију Прве Хируршке клинике. Члан је Краљевског удружења хирурга Енглеске (FRCS). УНа Првој хируршкој клиници је увео 5 нових дијагностичких и 45 оперативних процедура. Организовао је бројне међународне пројекте и конгресе. Један је од најпознатијих хирурга у Србији.

Стручно усавршавање је обавио на:
1989. Усавршавање из опште хирургије у трајању од 3 месеца у болници Сент Џорџ у Лондону
1989. Завршио је постдипломски курс (три месеца) из колоректалне хиругије у Сент Маркс болници у Лондону
1989. 7 дана у болници Хемпшир у Безинстоку код проф. Р. Хеалда
1989. 7 дана интензивни курс из колопроктологије у Сент Маркс болници у Лондону
1993. Усавршање у трајању од месец дана у Ројал Лондон болници у Лондону
1995. 4 месеца у болници Сент Маркс у Лондону као почасни асистент
1996. Завршио је курс лапараскопске хирургије у трајању од 7 дана у Стразбуру уз европски сертификат
1996. Месец дана у болници Хамерсмит у Лондону код проф. Н. Хабиба – усавршавање у лечењу метастаза дебелог црева
1996. Курс у трајању од 3 дана у лечењу инконтиненције – Physician training of Dynamic graciloplasty у Академској болници у Мастрихту код Ц. Баетена
1999. Усавршавање у трајању од три недеље у Cancer Hospital у Токију
1999. Дводневни курс нове стаплерске технике за лечење хемороида у Малмеу у Шведској

Радно искуство:
1993 – именован за начелника Трећег одељења за колоректалну хирургију Прве хируршке клинике.
1989 – изабран за асистента на катедри за хирургију Медицинског факултета у Београду
1994 – изабран за доцента Медицинског факултета у Београду
1998 – изабран за ванредног професора Медицинског факултета у Београду
2003 – поново изабран за ванредног професора Медицинског факултета у Београду
2006 – изабран за редовног професора Медициснког факултета у Београду

Чланство у домаћим и иностраним стручним друштвима и удружењима:
1986 – Српско лекарско друштво (SLD)
1988 – Удружење хирурга Југославије
1994 – International Society of University Colon and Rectum Surgeons (ISUCRS)
1995 – Member of the St. Marks Hospital
1996 – Association of Surgeons of Great Britain and Ireland (ASGBI)
1996 – члан EuropeanDigestive Surqery (EDS)
1997 – оснивач Друштва колопроктолога Југославије (ДКЈ)
1998 – Fellow of Royal College of Surgeons of England (FRCS)
1999 – оснивач и члан и национални делегат Association of Mediterranean Society of Coloproctology (AMSCP)
1999 – члан St’Marks Association
2002 – члан Медицинске академије наука SLD
2003 – оснивач и члан Central European Club of Coloproctology (CECCP)
2003 – вицепредседник International Society of University Colon and Rectum Surgeons (ISUCRS)
2003 – члан Управног одбора Удружења онколога хирурга Србије
2003 – председник Хируршке секције SLD
2004 – почасни члан Italian Society of Colorectal Surgery
2004 – оснивач и члан European Society of Coloproctology – ESCP (European Association of Coloproctologu EACP, где је био национални делегат, и од 2002. године члан је Board of European Council of Coloproctology ECCP)
2006 – Director of International Advisory Affairs – ISUCRS
2006 – почасни члан Удружења хирурга – Удруге кирурга Федерације Босне и Херцеговине
2006 – почасни члан Bulgarian Surqical Society
2006 – члан Управног одбора Trustees of ESCP
2006 – почасни члан Romanian Society of Surqery
2007 – почасни члан Удружења хирурга Републике Српске
2007 – Teacher of European School of Radiotherapy (ESTRO))

Организација конгреса и научних скупова:
1998 – I интернационални симпозијум Друштва колопроктолога Југославије
2000 – II интернационални симпозијум Друштва колопроктолога Југославије
2002 – III интернационални симпозијум друштва колопроктолога Југославије
2004 – Девети централноевропски конгрес колопроктолога и Четврти симпозијум Друштва Колопроктолога Југославије
2006 – Пети интернационални симпозијум колопроктолога Југославије
1999 – ИБД – научни скуп
2001 – Фекална инконтиненција – научни скуп
2002 – Опстипације – Најновији концепт и лечење – научни скуп
2003 – Консензус конференција: Дјагностика и лечење карцинома дебелог црева

Члан уређивачког одбора часописа:
1995 – „Archives of gastroenterology“ – Београд 2002 – „Acta clinica“ – КЦС Београд
2002 – „Acta Chirurgica Yugoslavica“ – Београд
2003 – „Archive of Oncology“ – Сремска Каменица
2004 – „Techniques in Coloproctology“ – Италија
2004 – „Proctologie“ – Пољска
2004 – „Colorectal Disease“ – United Kingdom
2004 – „Acta Facultatis Medicae Naissensis“ – Ниш
2006 – „Colorectal Disease“ – Унитед Кингдом

Визитинг професор:
Медицински факултет – Ниш
Медицински факултет – Подгорица
Медицински факултет Фоча (Република Српска) – БиХ
Медицински факултет Приштина
University of Soutern Caligornia, Keck School Medicine – УСА

Награде и признања:
2004 – добија „Годишњу награду“ Српског лекарског друштва за научноистраживачки рад2006 – добија признање од Central and Eastern European Club of Coloproctology за достигнућа на научном и стручном плану.
2006 – добија Диплома of Honour, Romanian Society of Surqery.
2006 – добија Диплома of Excellence, University of Medicine and Pharmacy of Craiova, за достигнућа на научном и стручном раду.

 

Новак Ђоковић

  • НОВАК ЂОКОВИЋ

 

Новак Ђоковић је Одлуком Скупштине општине Звечан проглашен за почасног грађанина

Рођен је 22. маја 1987 у Београду, по освојеним турнирима, најбољи српски тенисер свих времена, који је тренутно други играч на АТП листи најбољих тенисера на свету. Професионално игра од 2003. године. Његов највећи успех је било освајање Отвореног првенства Аустралије и Масерс купа. Такође, Ђоковић је најмлађи играч који је доспео до полуфинала сва четири гренс слем турнира.

Исписује историју српског тениса златним словима. Поставио је темеље нове, лепше будућности, када је у питању бели спорт на овим просторима. Већ са 16 лета нанизао је врхунске резултате због којих му могу завидети знатно старији играчи од њега. Четири године након тога, опасно се приближио остварењу животног сна – већ је постао други тенисер света: Новак Ђоковић! За Ђоковиће може да се каже да је породица спортиста. Отац Новака Ђоковића, Срђан је још као мали стао на скије у Звечану где је живео, а онда се успешно такмичио дуги низ година на белим стазама. Животна прекретница настала је 1984. када је завршио школу скијања и запослио се као инструктор у престижној “Генексовој“ школи на Копаонику. Од тројице синова први је на свет стигао Новак. Четири године му је било када је на Копаонику где су живели ухватио рекет у руке.

Златним стазама Новак је кренуо 2001. у својој 14-тој години коју такмичарски завршава као троструки првак Европе (сингл, дубл, екипно). Окитио се тада златом у Сан Рему са селекцијом плавих, док су на Светском шампионату постали вицешампиони. Наредне сезоне наставио је да одушевљава сјајним партијама и узима лидерску позицију старог континента у конкуренцији до 16 година, осваја престижне турнире „Ла Боул“ и „Ла Поет“ у Француској које су пре њега узимале данашње велике светске звезде као што су Хјуит, Грожан, Родик. Славио је и на престижном Принцес Купу у Мајамију, као и на ИТФ турниру у Панчеву (до 18 година) где је срушио ривале старије и по три године од њега. После пет одиграних ИТФ турнира заузео је 40. место најбољих јуниора света.

У сезони 2003. наставио је да импресионира великим резултатима и титулама. Почео је са финалом ИТФ турнира у Нирнбергу које је предао због повреде. Уследила је нова златна медаља коју је за своју земљу извојевао Ђоковић. У француском граду Латнеу са друговима из репрезентације под вођством селектора Јована Лилића стигао је до назива најбољег у Европи до 16. Одиграо је шест мечева и имао стопостотан учинак. Након челинџера у Београду, који се играо почетком фебруара 2005. године доноси одлуку да се у будућности посвети професионалним турнирима и путу ка врху листе професионалних тенисера.

Исте, 2005. године у Мелбурну, Паризу и Лондону на Гранд Слем-овима је прошао по три кола квалификација. После тога, у Њујорку је директно доспео у главни турнир и играо је треће коло. Након тога био је 80. на светској ранг листи. На свом последњем турниру у 2005. години у Паризу (Мастерс) долази до трећег кола претходно „уновчивши“ прву победу у каријери над Топ 10 играчем АТП листе, Маријаном Пуертом из Аргентине (9). То му је омогућило да сезону заврши на 78. месту АТП листе.

Наредне, 2006. године освојио је свој АТП првенац у холандском граду Амерсфорту, а одмах потом узима титулу и у Мецу. То му је омогућило да постане најмлађи играч у Топ 20. Исте године Ђоковић је одиграо и своје прво Гранд Слам четвртфинале, и то на Ролан Гаросу. Сезону је завршио на сјајном 16. месту.

А, онда је дошла сезона из снова. Већ прве недеље 2007. године Новак се попео на шампионско постоље на старту летње аустралијске турнеје у Аделајду. Била је то само увертира за невероватно успешну сезону која је уследила. Најпре је дошао до полуфинала у Ротердаму, а онда је почела потпуна прекретница и пробијање ка самом светском врху. Након пораза у финалу Индијен Велса, Ђоковић је освојио прву титулу из Мастерс серије на „петом Гранд Слам“-у у Мајамију. Неколико недеља касније српски тенисер стиже до најсјајнијег одличја на турниру у Ешторилу. Уследели су полуфинале Ролан Гароса и Вимблдона, да би средином августа на турниру у Монтреалу, који је освојио, савладао прва три тенисера света: Роџера Федерера, Рафаела Надала и Ендија Родика. На УС Опен-у стигао је до свог првог Гранд Слам финала, где је поражен од Роџера Федерера. У наставку сезоне, Новак је Србији обезбедио историјски пласман у Светску групу Девис купа, а затим је освојио и пету титулу у 2007. години у Бечу. Средином новембра сјајна сезона крунисана је првим учешћем на Мастерс купу у Шангају, где није успео да се пласира у полуфинале. И поред тога, Ђоковић је годину завршио на сигурном трећем месту! У 2008. Новак је освојио први Гренд Слем у каријери – Аустралијен Опен, а након тога још три велика трофеја, на Мастерс турнирима у Индијен Велсу и Риму, да би круну сезоне ставио на Мастерс купу у Шангају.

Новак је 2009. годину отворио у Бризбејну, где је на старту такмичења поражен од Ернеста Гулбиса. Нико није могао ни да слути да ће ово бити најуспешнија сезона у каријери нашег тенисера до сада. Новак је одиграо десет финала, а на победничко постоље попео се у пет градова: Дубаи, Пекинг, Базел, Париз. Међутим, Новаку је сигурно најдража титула у свом родном граду, Београду, у коме је одржан први српски АТП турнир икада у месецу мају. Синсинати, Рим, Монте Карло, Мајами (сви из категорије Мастерс 1000) и Хале измакли су из Ђоковићевих руку, али су значајно допринели да Новак и ову годину заврши као трећи тенисер на светској ранг листи и буде за корак ближи позицији број два, која је мост до остварења сна. Иако још увек у току, 2010. годину памтићемо по четири огромна достигнућа. Првог дана фебруара Новак се попео на другу позицију АТП листе по први пут у својој професионалној каријери. Потом је у последњој недељи истог месеца одбранио титулу у Дубаију. У марту, заједно са својим колегама из репрезентацији Ноле је донео Србији четвртфинале Дејвис купа тријумфом над САД у Београду. Четири месеца касније, исписане су нове странице историје српског тениса. Србија је резултатом 4:1 савладала Хрватску у сред Сплита и довела полуфинале, а септембра 2010 године победом над Чешком 3:2 и финале Дејвис купа у Београду.

 

Југослав Костић

  • ЈУГОСЛАВ КОСТИЋ

Југослав Костић је Одлуком Скупштине општине Звечан проглашен за почасног грађанина

Рођен је 19. фебруара 1939. године у селу Рудинe тада општина Бањска, а сада општина Звечан. Основну школу успешно је завршио је у Бањској, а Гимназију је завршио у Косовској Митровици. На студије одлази у Београд и успешно дипломира на Пољопривреном факултету. Почиње да ради у ПИК „Сирмијум“ у Сремској Митровици, где је 5 година радио као Управник економије. Потом прелази у општину Стара Пазова где ради као Референт пољопривреде.

Од 1978. године почиње да обавља политичке функције у и то:
од 1978 до 1986 члан Извршног већа општине Стара Пазова и у том периоду једну годину је обављао функцију Председника Извршног већа општине Стара Пазова,
од 1986 до 1988 Председник општине Стара Пазова,
од 1989 до 1991 Председник председништва АП Војводина,
од 1991 до 1992 Члан председништва СФРЈ,
1992 изабран је за Председника Већа грађана Савезне Скупштине СРЈ,
од 1993 до 1997 Посланик у Већа грађана Скупштине СРЈ и председник комисије за представке и предлоге,
од 1997 до 1999 Министар у Савезној влади СРЈ,
1999. године изабран је за Амбасадора у Румунују и о октобра 2000. године је и Савезном Министрству иностраних послова на припремама,
2001. године одлази у пензију.

Данас као пензионер живи у Старој Пазови. И поред свог политичког ангажовања Југослав Костић је имао времена да несебично помагне свој родни крај посебно подручје Бањске и Рудина кроз помоћ у обезбеђењивању средстава за рад Месне заједнице, Земљорадничке задруге „Бањска“ и подизање фабрике за произвоњу украсне металне браварије у сарадњи са Фондом за кредитирање бржег развоја недовољно разијених подручја и САП Косова као и са Ваљаоницом бакра из Севојна. Након поновног оснивања општине Звечан у сарадњи са органима општине помогао је реализацију бројних пројеката од којих су веома значајни: изградња пута Бањска – Рудине – Изворе и изградња поште у насељу Бањска. Посебно је за општину Звечан било важно успостављање контаката са представицима општина и предузећима у Војводини, и релизација пројеката у многим областима.

 

Марко Ђурић

  • МАРКО ЂУРИЋ

 

Марко Ђурић, директор Канцеларије за Косово и Метохију Владе Републике Србије.

Марко Ђурић рођен је 1983. у Београду. Он је дипломирани правник, који је још током студентских дана исказао високу друштвену свест кроз ангажовање у студентским организацијама, иницирање и организовање бројних трибина, панел дискусија међународног карактера и других јавних манифестација. Између 2003. и 2007. био је редовни освајач награда на традиционалном дебатном такмичењу у организацији Правног факултета Универзитета у Београду. Тренутно похађа последипломске мастер студије, смер Одрживи развој и екологија, на Факултету политичких наука, Универзитета у Београду. Од 2011. године ангажован је као истраживач у Институту за политичке студије.

Након победе Томислава Николића на председничким изборима 2012. године, именован је за саветника председника Републике Србије за спољну политику. На том месту био је задужен за координацију спољнополитичког тима председника Републике, свакодневну дипломатску комуникацију и стратешко политичко планирање, као и активности државног врха у вези са питањем Косова и Метохије и припрему званичне државне Платформе за преговоре са Привременим институцијама самоуправе у Приштини, којом је артикулисао Заједницу српских општина.

Од маја 2014. године, по формирању Владе премијера Александра Вучића, обавља функцију директора Канцеларије за Косово и Метохију. Поред тога, Ђурић је и шеф тима за преговоре Београда и Приштине, као и шеф преговарачке групе за Поглавље 35 у преговорима о придруживању Србије Европској унији. Члан је Српске напредне странке од оснивања 2008. године, у којој у континуитету обавља најодговорније дужности. Тренутно је на функцији потпредседника СНС. Течно говори енглески и хебрејски, а служи се и француским језиком.

 

Владимир Путин

  • ВЛАДИМИР ПУТИН

Владимир Владимирович Путин је Одлуком Заједнице скупштина општине Кос.Митровица, Зубин Поток, Лепосавић и Звечан проглашен за почасног грађанина за подршку Србији у очувању територијалног интегритета и одбијању да се призна самопроглашена независност Косова.Рођен у Лењинграду (данашњи Санкт Петербург) 7. октобра 1952. Његова мајка Марија Ивановна Путина је била радник у фабрици, а отац Владимир Спиридонович Путин је био регрутован у Совјетску морнарицу. Након дипломирања, Путин је примљен у КГБ. Радио је у Директорату КГБ Лењинграда и Лењинградске области a године 1976. завршио је курс КГБ-а у Окти код Лењинграда.Од 1985. до 1990. Путин је био на дужности у Дрездену, Источна Немачка. Након пада Берлинског зида, Путин је био враћен у Совјетски Савез и у јуну 1991. је преузео место у Одсеку за међународна питања на Лењинградском државном универзитету, где је вице-ректор био Јуриј Молчанов. Градоначелник Лењинграда у то време је био Анатолиј Сопчак, асистент на Лењиградском државном универзитету из Путинових студентских дана и његов предавач.. Након дипломирања, Путин је примљен у КГБ. Радио је у Директорату КГБ Лењинграда и Лењинградске области, где је упознао Сергеја Иванова. Године 1976. завршио је курс КГБ-а у Окти код Лењинграда.

Од 1985. до 1990. Путин је био на дужности у Дрездену, Источна Немачка. Након пада Берлинског зида, Путин је био враћен у Совјетски Савез и у јуну 1991. је преузео место у Одсеку за међународна питања на Лењинградском државном универзитету, где је вице-ректор био Јуриј Молчанов. Градоначелник Лењинграда у то време је био Анатолиј Сопчак, асистент на Лењиградском државном универзитету из Путинових студентских дана и његов предавач. Путин је званично дао отказ у државној безбедности 20. августа 1991. током државног удара који је предводио КГБ против совјетског председника

Премијер Владимир Путин са руским председником Димитријем Медведевим. Постаје први заменик градоначелника Санкт Петербурга 1994, године, а у августу 1996. године се сели у Москву где постаје члан администрације председника Бориса Јељцина. Био је шеф руске обавештајне службе ФСБ (једне од наследница КГБ) од јула 1998. до августа 1999. године, а такође је радио као секретар у служби безбедности од марта до августа 1999. године.

Путина је Борис Јељцин поставио на место премијера у Влади Русије у августу 1999. године. Путин је постао пети руски премијер у мање од 18 месеци. Тада нико није очекивао да ће, јавности непознати, Путин на том месту остати дуже од његових претходника. Тада нико није могао претпоставити да ће већ у септембру Путин постати најпопуларнији политичар у Русији. Иако није члан ни једне партије, Путин је подржао партију Јединство која је на изборима за Думу у децембру 1999. године освојила највећи број гласова.

За председника Руске Федерације изабран је 26. марта 2000, у првом кругу председничких избора. За други мандат је изабран 2004. који је трајао до 7. маја 2008. када је га је на тој функцији наследио Дмитриј Медведев. Путин је изабран за други мандат на месту премијера, 8. маја 2008. По завршетку свог другог мандата 2008. године Путин је подржао Дмитрија Медведева на изборима, при том је рекао да намерава да задржи важну политичку улогу у држави (уз додатак да ће то урадити само ако Медведев победи на изборима). После победе Медведева, Путин је изабран за премијера у новој влади. Он је 2008. прихватио да постане председник Јединствене Русије, владајуће странке у Русији.

Повезани чланци

Skip to content