Општина Звечан се налази на северу Косова и Метохије у Косовској котлини реке Ибар која је са југоистока затворена вулканском купом Звечана, Малог Звечана, Соколицом и планином Мајдан. Општину, такође, окружују и обронци Копаоника, Мокре горе и Рогозне. Центар општине – град Звечан има повољан транзитни положај, јер преко Лепосавића има везу са централном Србијом, пеко Митровице везу са централним Косовом, а преко Зубиног Потока са Црном Гором. Центар Општине се налази на 20° 08′ источне географске дужине и 42° 09′ северне географске ширине. Површина територије Општине је 122,4 km².
Иако има врло мало писаних трагова из прошлости овог краја – град Звечан представља посебан значај за историју народа на овим просторима. Седиште некадашње Звечанске жупе била је древна тврђава Звечан. Насеље Звечан је још у току XII века имало карактер градског насеља познатог на Балкану. У урбаном смислу насеље Звечан је изграђено у периоду од 1948. године до данашњих дана. На основу пописа становништва из 1948. године насеље је имало 726 житеља, а преко 2000 већ 1970. године. До оснивања општине Звечан 1990. године, Звечан је био у саставу општине Косовска Митровица. Физичка удаљеност између ова два града је 2,5 km. Од момента формирања општине, у функционалном односу долази до преузимања управних, административно-политичких производних и радних функција, тј. до њиховог пресељења у Звечан.
Подручје општине Звечан је изузетно богато водом. Дуж читавог подручја протиче река Ибар која је главни извор водоснабдевања. Термоминерални извори (температура воде од 46 – 56° C) се налазе у насељу Бањска, удаљеном око 15 km од Звечана.
Рудна налазишта ове територије су била позната још старим Римљанима и експлоатација руде се вршила још у периоду пре Нове Ере, током целог Средњег Века до данашњих дана. Најзначајнија је Копаоничка зона са рудницима олова и цинка и пратећим металима.
Демографски развој овог подручја карактерише перманентан раст укупне популације и висока стопа природног прираштаја (10,7%). На територији општине Звечан, живи око 17.000 становника, од чега око 40% становника живи у граду. Пре досељавања интерно расељених лица из осталих крајева Косова и Метохије, 1999. године и касније, овај број је био знатно мањи, тачније 10.030 према Попису из 1991. године. Етничка структура у општини Звечан је прилично хомогена (велику већину чине Срби), јер од 36 насељених места само у три живе Албанци (4,2% укупног броја становника).
Образовна структура становништва је веома повољна, са малим уделом неписменог становништва (у насељу Звечам само 3,8%) и великим уделом средње, више и високо образованих (57% у насељу Звечан). До пре неколико година, око 37% запослених радило је у индустрији. Сада је учешће радно активног становништва значајно смањено, а евидентна је преоријентација са индустрије ка услужним делатностима.
Економски просперитет и развој овог подручја је вековима био везан за рударство. Неповољан друштвено економски статус, под значајним утицајем политичких дешавања, довео је до колапса једног од највећих индустријских центара на територији бивше Југославије. Ни један од градова на Косову нити у Србији није био суочен са тако драстичним пропадањем у економском смислу као Звечан и Митровица. Становништво које је било запослено у Трепчи морало је да је преоријенише на друге делатности, па се сеоско становништво окренуло пољопривреди, углавном екстензивног карактера. Осим тога, главну карактеристику представља и огроман број киоска дуж улица, као и значајан број таксиста (због близине Митровице и недостатка јавног певоза).
Пољопривреда је у протеклим деценијама била подређена индустријализацији и готово да је замирала. Најнижу тачку достигла је деведесетих година прошлог века. Обрадиво земљиште, њиве, ливаде и пашњаци су у приватном власништву и пољопривреда се није развијала због високог животног стандарда становништва које је било запослено у индустрији. Сточарска производња је опала за готово 10 пута.
Индустријски сектор као најзначајнији економски фактор на коме се базирала економија општине Звечан као и цео регион Митровице у последњих 40 година, тренутно представља руине за чију ревитализацију и оживљавање су потребна огромна финансијска средства.
На територији општине осим овог већег, постоји и више мањих индустријских привредних субјеката који такође послују у условима изузетно тешке политичке и економске ситуације. Значајно је што у селу Дољани постоји Индустријски парк у коме су сконцентрисани погони, за производњу, радионице, а међу њима су Погон за израду металне столарије, Радионице за обуку радника различитих профила и струка (металостругар, столар, вариоц, кувар).
У Бањској постоје три термоминерална извора, чија вода помаже у лечењу реуматских и кожних обољења који се користе у оквиру бањског комплекса. У оквиру комплекса постоји и део за боравак гостију, као и ресторан. Сви објекти су грађени седамдесетих година прошлог века и због дотрајалости и лошег одржавања су у изузетно лошем стању. Капацитет хотела је 60 кревета. Богато културно наслеђе још увек није валоризовано као туристички потенцијал, а посебно треба имати у виду: Средњовековни град Звечан, Манастир Соколица, Манастир Бањска.
Пољопривреда је у протеклим деценијама била подређена индустријализацији и готово да је замирала. Најнижу тачку достигла је деведесетих година прошлог века. Обрадиво земљиште, њиве, ливаде и пашњаци су у приватном власништву и пољопривреда се није развијала због високог животног стандарда становништва које је било запослено у индустрији. Сточарска производња је опала за готово 10 пута.
Индустријски сектор као најзначајнији економски фактор на коме се базирала економија општине Звечан као и цео регион Митровице у последњих 40 година, тренутно представља руине за чију ревитализацију и оживљавање су потребна огромна финансијска средства.
На територији општине осим овог већег, постоји и више мањих индустријских привредних субјеката који такође послују у условима изузетно тешке политичке и економске ситуације. Значајно је што у селу Дољани постоји Индустријски парк у коме су сконцентрисани погони, за производњу, радионице, а међу њима су Погон за израду металне столарије, Радионице за обуку радника различитих профила и струка (металостругар, столар, вариоц, кувар).
У Бањској постоје три термоминерална извора, чија вода помаже у лечењу реуматских и кожних обољења који се користе у оквиру бањског комплекса. У оквиру комплекса постоји и део за боравак гостију, као и ресторан. Сви објекти су грађени седамдесетих година прошлог века и због дотрајалости и лошег одржавања су у изузетно лошем стању. Капацитет хотела је 60 кревета. Богато културно наслеђе још увек није валоризовано као туристички потенцијал, а посебно треба имати у виду: Средњовековни град Звечан, Манастир Соколица, Манастир Бањска.