Зелене површине у граду
Просторна дистрибуција зелених површина у граду није равномерно вршена па је у појединим зонама евидентан њихов недостатак. Међутим, обзиром да је у већем проценту у Звечану заступљено индивидуално становање, окућнице са баштама заузимају велике површине, што повећава укупан зелени фонд и доприноси унапређењу амбијенталних и пејзажних вредности насеља.
Зелене јавне површине су заступљене у форми следећих категорија:
– улично зеленило
– зеленило специјалне намене
– спортско-рекреативно зеленило
– заштитно зеленило
У насељу није формиран парковски простор, који би служио за одмор и рекреацију житеља Звечана. Улично зеленило је у неким улицама заступљено у облику дрвореда, док су остали улични профили оскудно озелењени. Категорији зеленила специјалне намене припадају зелене површине око јавних објеката (Дечијег обданишта, Дома здравља, Дома културе, Општине, Хотела „бр.3”, као и око индустријских објеката РМХК „Трепча“). Већина наведених површина је веома успешно композиционо озелењена, али има и површина које треба допунити-обогатити новим врстама растиња како би се добило на још богатијем зеленом фонду и квалитетнијим амбијенталним вредностима. Спортско-рекреативна зелена површина се налази око отвореног базена и спортског игралишта „Тенис“, у форми високог дрвећа и пејзажних група. Доминантне врсте су: багрем, бор, смрча, јавор и липа. Овом садржају би требало придодати партерно зеленило да би се добио адекватан зелени оквир. У индустријском реону, око објеката РМХК „Трепча“ није формирано заштитно зеленило, а које је потребно у контексту заштите ваздуха од загађења, што је уједно и законска обавеза која се мора испоштовати. Јаловиште у Житковцу је покривено слојем хумуса и засејано травом, пре неколико година.
Загађеност вода
Реципијент отпадних вода на територији је река Ибар, у коју се испуштају све отпадне воде са ове територије. Отпадне воде испуштају се без претходног пречишћавања, што увећава загађеност водотока у насељу и низводно. Осим отпадних вода које се сливају у реку Ибар из општине, као и сливови у току кишних периода, са јаловишта погона Трепче, Ибар као један од највећих водотокова на Косову је реципијент отпадних вода и из других река које се у њега уливају. Већина отпада које се нађе у рекама са веће територије Косова заврши у Ибар.
Индустријске воде су се такође испуштале у реку Ибар. Данас индустријски погони не функционишу, али и поред тога, због необезбеђених јаловишта, непостојеће превенције и отворених складишта депоа са оловним рудама, велика концентрација отровних елемената сумпора доспе у реку. Поред иако нефункционишуће Трепче, један од катастрофалних загађивача је и Термо-електрана (ТА) Обилић. Из ТА Обилић се фреквентно испушта фенол (Phenol), који је погубан за сав живи свет, са изузетно токсичним деловањем и немогућношћу пречишћавања. Бар једном месечно долази до великог испуштања фенола у реку Ситницу која се низводно улива у Ибар. Дешавало се да дође до изливања катастрофалне количине фенола, тако да су насеља низводно од Обилића користила воду из цистерни, јер воду из градског водовода није било могуће користити за било које сврхе.