Данас се у Србији и широм света низом манифестација обележава Дан примирја у Првом светском рату, а у знак сећања на тренутак кад је примирје ступило на снагу.
Дан примирја као државни празник установљен је у знак сећања на 11. новембар 1918. године када је у француском граду Компјену, у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша у 11.00 сати потписано примирје у Првом светском рату, које је било на снази све до закључивања коначног мировног споразума у Версају 28. јуна 1919. године.
Победу у Великом рату Србија је несразмерно скупо платила. У до тада најстрашнијем сукобу који је свет видео, према подацима Конференције мира у Паризу 1919, Србија је изгубила 1.247.435 људи, односно 28 одсто целокупног становништва које је имала по попису из 1914. године, као и 60 одсто мушке популације. Од тог броја погинуло је или умрло од рана и епидемије 402.435 војника.
Дан примирја у Србији је државни празник, а свечано и на највишем нивоу се обележава и у земљама победницама попут Велике Британије, Француске, Италије, Русије, САД, Новог Зеланда и Белгије.
Србија се са поносом и пијететом сећа на стотине хиљада цивила и ратника, невино и јуначки пострадалих у борбама за одбрану и ослобођење домовине током четири ратне године – 1914. до 1918.
Државна церемонија полагања венаца поводом обележавања 103. годишњице од потписивања примирја, коју организује Одбор Владе Србије за неговање традиције ослободилачких ратова са Амбасадом Србије у Северној Македонији, биће одржана на Српском војничком гробљу у Битољу.
Церемонију ће предводити државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миодраг Капор.
У Београду ће Дан примирја бити обележен полагањем венаца на Спомен – костурницу бранилаца Београда у Првом светском рату на Новом гробљу.
Осим тога, церемоније поводом Дана примирја у Београду ће се одржати и на Француском војном гробљу, код Спомен-костурнице руских војника страдалих у Првом светском рату и на гробљу Комонвелта.
Дан Примирја ће у српској престоници бити обележен и изложбом „Дани рамонди, васкрсавајућих драгуља Балканског полуострва“ која ће, са почетком у 12 сати, бити отворена у Ботаничкој башти „Јевремовац“.
На изложби, која ће бити отворена до 15. новембра посетиоци ће моћи да се упознају са биологијом, екологијом и физиологијом наталијине рамонде и српске рамонде, а биће изложени и живи примерци тих врста.
На Дан примирја чувар српског војничког гробља из Првог светског рата Зеитинлик из Солуна Ђорђе Михаиловић примиће награду „Мајка Србија“ за изузетан допринос у области односа матичне дрзаве и дијаспоре, а награду ће му данас у Конзулату у Солуну уручити министар спољних послова Никола Селаковић.
Као главни мотив за амблем празника користи се цвет Наталијина рамонда, угрожена врста која расте на истоку Србије и на планини Ниџе на највишем врху Кајмакчалана, а на којој је српска војска под командом војводе Живојина Мишића водила жестоке борбе против Бугара како би створила услове за пробој Солунског фронта. Симболика цвета је вишеструка, како због станишта, тако и због имена – цвет је назван по краљици Наталији Обреновић, а познат је и као цвет феникс, јер чак и када се потпуно осуши и кад се залије може да оживи, што указује на васкрс српске државе из пепела после Првог светског рата. У амблему се појављује и мотив траке Албанске споменице, која се налази изнад цвета.
Извор: Т а н ј у г, РТС