Пољопривреда је је област која се није развијала задњих 40 година, чак напротив, дошло је до одумирања ове гране. Може се рећи да је из године у годину ова област постајала све мање популарна, као и интересовање становника за ову област. После дугогодишњег назадовање може се рећи да је најнижу тачку достигла деведесетих година прошлог века. За пропадање ове гране постоје пуно разлога али је најупечатљивији развој индустрије и зараде из области индустрије. Обрадиво земљиште, њиве, ливаде и пашњаци су у приватном власништву и опадање у пољопривредном развоју се појавило као резултат високих животних стандарда људи и чињеница да ни власници нити заједница није заинтересована у инвестирању у пољопривредну производњу.Упедатљив је нарочито пад у сточарској производњи, опао је за негде око 10 пута. Пад животног стандарда се појавио са блокадама и санкцијама и ратом на крају, тако да је приморао власнике да се поново окрену пољопривредној производњи да би на неки начин преживели. Једна од области која би могла да обезбеди развој општине је пољопривредна производња. Поред великог проја лимитирајућих фактора као што су мале парцеле, екстензивна производња, лош квалитет земљишта, мале површине које могу бити наводњаване, стара пољопривредна машинерија, ипак постоје могућности где би се повећање производње могло обезбедити као и значајни тржишни вишкови. То би првенствено значило производњу поврћа, воћа и сточарство.
Уовим условима пољопривредне производње, власници углавном производе пољопривредне производе који су им потребни у домаћинству у малим количинама без тржишног вишка. Последњих година један део пољопривредника је почело пољопривредну производњу у области узгоја поврћа за продају. По присутним подацима данас постоји производња која даје добре резултате у областима поред реке Ибар, Козарево, Кориље и Бањска. Даљи развој у овим областима производње могао би бити један од приоритета. Могућности за узгој воћа су прилично реални ако имамо на уму чињеницу да је више од 300 хектара под воћњацима засађено током 1992 –1993 године. Даље инвестиције у воћарству и евентуално у мањим прерађивачким капацитетима у делу који има услове за развој или реалне факторе развоја. Горе је поменут податак о паду сточарства и узгоја стоке на теритотији. Повећање ове областо заједно са инвестицијама у производњи сточне хране је такође могућ приоритет у развоју ове области. Из табеле се види да поља која су присутна са 1218 ha, од којих је 1216 ha у приватном сектору. Парцеле су мале, око 70 власника поседује површину обрадиве земље од по 2.5 ha.
Повезаност парцела путевима је у већини случајева лоше или уопште не постоји. Минерално ђубриво се врло мало користи. Све говори да је пољопривредна производња још увек екстензивног карактера и малог капацитета. Узимајући у обзир све наведене чињенице суочавамо се са истином да је систем производње потребно променити. Приватна иницијатива је потребна и уз домаће и стране донације и кредите можемо да створимо реалне могућности за успешни пољопривредни развој ове области. Континентална клима даје могућности за успешан развој различитих врста жита , поврћа, воћа и лековитог биља. Општина Звецан има погодне природне услове за развој разноврсне пољопривредне производње. Умерено-континентална клима пружа могућности да се на овим просторима успешно гаје многе воћарске, ратарске, повртарске, лековите културе.
Структура земљишта на територији општине Звечан
Као што се из табеле може видети обрадиве површине су у приватном сектору. Основни проблем је у превеликој уситњености земљишта. Поседи су веома испарцелисани, што представља озбиљну препреку за рентабилну примену савремене технологије и меhaнизације, а уз то, повећавају се трошкови производње, а смањује економичност. Према природним потенцијалима и карактеристикама подручја, сточарство као грана пољопривреде требало би да буде најразвијенија. Међутим, као и све гране пољопривреде и сточарство се карактерише неразвијеношћу и екстензивношћу, што показује и бројно стање сточног фонда. Лако се може видети несразмера између површине под ливадама и пашњацима и бројног стања сточног фонда. Узроци у несразмери и опадању броја сточног фонда(сем живине) су двојаке природе: повећавање броја старачких домаћинстава и демографско гашење села. Услови узгоја и смештаја стоке, су на примитивном нивоу. Више од 600 домаћинстава поседује капацитете за гајење 1-3 краве. Територија СО Звечан обухвата 11.053ha пољопривредног земљишта. Од тога 230ha заузимају површине под воћем и виновом лозом, које су у приватном власништву. Географски и климатски услови су погодни за воћарску производњу, али упркос томе воћњака је све мање, стари су и непродуктивни, а њихово обнављање се споро одвија.
Један од главних разлога је недостатак финансијских средстава за њихово обнављање и одрзавање, застарела меhaнизација и немотивисаност људи да се баве овом производњом. На овим просторима заступљене су следеће воћне врсте: јабука, шљива, крушка, трешња, вишња, орах… На ораницним поврсинама (1216ha) се одвија ратарска и повртарска производња. Ове гране пољопривреде се карактеришу екстензивношћу. Парцеле су уситњене, недовољно и неадекватно култивисане, недовољно се примењује одговарајуће ђубрење у циљу побољшања хемијских и физичких особина земљишта. Обрадиво земљиште је углавном лоше бонитетне класе. Зато су и просечни приноси усева ниски. На пр. просечан принос пченице је 3т/ha. Власници обрадивих површина, углавном, производе за сопствене потребе, дакле без тржишних вишкова. Последњих година један део пољопривредника је започео повртарску производњу за тржиште. Оваква производња, је по показатељима којима располаже давала добре резултате посебно у насељима поред речних токова Ибра, Кориљске, Козаревске и Бањске реке. Разноврсно рано поврће и производи поврћа су све више тражени и на домаћем тржишту. Узрок ниских приноса и лоше ситуације у пољопривредној производњи уопште, треба тражити у недовољном броју пољопривредних машина и прикључних уређаја. Уз то, постојећа меhaнизација је застарела, па је немогуће обрадити земљу и неговати усев.
Потенцијали за пољопривредну производњу
Пољопривредне машине представљају један од показатеља неразвијености пољопривредне производње, док потенцијали за развој пољопривреде представљају фарма за коке носиље-капацитета 10.000 комада, у приватном власништву, фарме за тов кока- капацитета до 1000 комада, у приватном власниству, бројна сеоска домаћинства гаје живину за сопствене потребе, пољопривредна станица са струцном слузбом, која прати сетвене радове, стање усева, прикупља податке о приносима након обављене зетве, бербе. Пољопривредни инжињери ове станице прогнозирају и прате појаве биљних болести. Такође изводе сетвене огледе. На основу добијених анализа, резултата, искуства, затим дају стручна мишљења нашим активним пољопривредницима. Ветеринарска станица са стручном службом, земљорадничка задруга „БАЊСКА“ – Бањска, пчеларско удружење „СОКОЛИЦА“ окупља око 40-50 чланова пчелара. Просечни приноси у протеклим годинама кретали су се од 10 до 15 кг по пчелињем друштву.
Општина Звечан обилује разноврсним медоносним биљем. Пчеларство, као грана пољопривреде, је врло профитабилна зато би требало посветити пажњу овој области. На овом тршишту мед и остали пчелињи производи су дефицитарни. Све напред изложено наводи на закључак да подручје СО Звечан на једној страни располаже природним потенцијалима, како климатским, земљишним, еколошким,географским и другим за развој пољопривреде, на другој страни, насупрот тим претпоставкама, пољопривреда је доста неразвијена.
Поред производње на отвореном простору, производња раног поврћа у затвореним просторијама је такође значајна: у стакленицима и пластеницима. Поврће које је прво убрано ће бити послато на тржиште у свежем стању, као сиров материјал за индустријску прераду. На пример: топла вода из Бањске може бити спроведена до стакленика и служила би за грејање стакленика. Уклањањем старог дрвећа и сађењем младица и плићим сађењем висококвалитетних и продуктивних врста, које би дале најбоље резултате у овим условима и које би задовољиле потребе власника и створиле вишак за изношење на тржиште. За развој воћарства потребно је уредити пољопривредну машинерију за рад у воћњацима. То уствари значи више маних машина као што је мото култиватор, распршивачи, прскалице, итд.
Развој сточарске производње
Развој сточарске производње би ишло на следећи начин измена раса, врста стоке, повећање за храњење и бригу, представе раста сточног фонда, програми мини-фарми. Измена раса, врста које се узгајају може бити изведено пољопривредним осемењавањем и набавком високо продуктивних грла. Развој сточарства захтева добро планирање и организовање производње квалитетне и јефтине хране за стоку. Тренутно су пашњаци запуштени. Разлози за лоше стање су следећи, без било каквог одржавања, непланско коришћење, смањени број сточног фонда. Просечан приход од пашњака је 0,5 т/ha, и на ливадама је 1,5 т/ha. Састав флоре је углавном негативан. Са одговарајућим мерама одржавања могу се достићи високи приходи, на ливадама на пример 6-7 т /ha.
Присутна ситуација са објектима је лоша, без довољно светла, без могућности одржавања хигијене у објекту, итд., адекватне здравствене заштите стоке је такође важна, дакле потребно је опремити постојећу ветеринарску станицу. Процене показују да је повећања фонда у сточарству могуће ако обезбедимо добре услове за набавку стоке, као што је узимање кредита на дуже време отплате, преко испоруке стоке итд. Мини фарме могу да представљају оснивање развоја сточарске производње.
Мини фарме имају низ значајних предности:
– Мала улагања у малом крду тако да је и ризик пословања у почетку мали
– Мале инвестиције у инфраструктури и различитим објектима, могу да се прилагоде и објекти грађени за неке друге намене
– Једна породица би могла да ради на на таквој фарми са радним ангажовањем чланова породице
– Различите врсте мини фарми оваца или коза, мини фарме товних јунади, фарме јаја или кокошака итд.
Продукциони ланац би био затворен постојањем мини млекаре или изградњом мини кланице и пакирнице. Ветерина и пољопривредна са пољопривредним апотекама би требало да прати развој села стим да им стоји на располагању на време и у скалду са квалитетом. Медији и остале врсте кампања треба да прате реализацију ове врсте идеја и сви релевантни субјекти могу бити укључени: произвођачи, прераћивачи, радници, дистрибутери, банкари, владини и медијски радници.
Смерови развоја производње воћа
Територија Звечана поседује 11.052 ha пољопривредне земље. Од тог броја 250 ha је засађено воћем или грожђем и углавном је у приватном власништву. Географски и климатски услови погодују узгоју воћа, мада насупрот наведеном све је мање и мање воћњака, воћњаци су стари и обнављање им је преко потребно. Један од главних разлога је недостатак финансијских ресурса за обнову и одржавање; стара машинерија и немотивисаност људи за рад са овом врстом производње. Врсте воћа које се могу успешно узгајати на овом терену су јабука, шљива, крушка, кестен, лешник, вишња и трешња.
Ако би се уклонила стара стабла и засадила ниске врсте које су високо продуктивне, могла би да се задовољи потреба власника али и створи вишак за продају. Да би се повећала производња воћа треба се подесити пољопривредна машинерија за рад у воћњацима. То значи више мале машинерије као што је мото-култиватор, прскалице за запрашивање, прскалице за наводњавање итд.
Развој производње поврћа
Поред производње на отвореним пољима, производња раног поврћа у затвореним просторијама је такоће врло значајна; у стакленицима и пластеницима. Рано поврће би могло да се испоручује тржишту свеже, али и да буде матзwријал за даљу прераду у индустрији. На пример: топли извори који постоје у Бањској могу бити коришћени за за грејање стакленика.
Производња еколошки здраве хране је једно од централних питања савремених кретања у светском промету робе. Може се постићи већом употребом природних ђубрива и биолошким методама борбе против биљних болести и штеточина, уз придржавање прописаних стандарда о здравој храни. Узгој лековитог биља (камилица, мента), скупљање шумских плодова и прерада у мањим објектима могла би бити такође значајан извор приохода.
Закључак
Оживљавање села (ревитализација) је комплексно питање и оно има две крупне димензије: производно-економску и друштвену, што значи подстицаји развоју производње и унапређење друштвеног живота у селу. Програми оживљавања означавају производњу на вишој технолошкој основи, на већем газдинству, на бољој инфраструктурној повезаности, на већим инвестицијама за производњу на савременим основама, на висем дохотку. Према томе, није озивљавање села дати новац, односно повољан кредит за једну или две краве, већ стварати савремена газдинства, велике фарме, велике плантаже, прерађивачке објекте који ће оживљавати село, окупљати произвођаче на савременим производним основама и технологији.