Почасни грађани

Зоран Кривокапић

Новак Ђоковић

Југослав Костић

Зоран Кривокапић

     Академик

     Зоран В. Кривокапић

Проф. др. сц. мед. Зоран Кривокапић је Одлуком Скупштине општине Звечан проглашен за почасног грађанина.

Рођен је 1955. године у Звечану.

Прво медицинско образовање стекао је на Медицинском факултету Универзитета у  Београду где је 1980. године дипломирао. 1985. године одбранио је магистарску тезу, 1986. године положио специјалистички испит из опште хирургије са одличном оценом, а докторску дисертацију је одбранио на Медицинском факултету у Београду 1989. године.

Редовни је професор на Медицинском факултету Универзитета у Београду од 2007. године и начелник Трећег одељења за колоректалну хирургију Прве Хируршке клинике КЦС.

Изабран је за дописног члана Српске академије наука и уметности (САНУ) 2012. године, а редовни члан постаје 2018. године.

Редовни је члан Енглеског краљевског колеџа хирурга (Fellow of the Royal Colledge of Surgeons of England – FRCS), Америчког колеџа хирурга (Fellow of the American College of Surgeons – FACS), почасни члан Америчког удружења колоректалних хирурга (Honorary Fellow of the American Society of Colon and Rectal Surgeons – ASCRS), генерални секретар Међународног удружења универзитетских колоректалних хирурга – International Society of University Colon and Rectum Surgeons (ISUCRS).

Почасни је члан бројних међународних асоцијација: Италијанског удружења колоректалних хирурга, Израелског удружења колопроктолога, Руског удружења колопроктолога, Румунског удружења хирурга, Мађарског удружења хирурга, Мађарског удружења за једнодневну хирургију (Hungerian Association for Ambulatry Surgery), Бугарског удружења хирурга, Удружења хирурга Републике Српске, Удружење хирурга федерације Босне и Херцеговине, Пољског удружења колопроктолога (Polish Club of Coloproctology).

Почасни је доктор наука Универзитета у Крајови (Румунија); члан Удружења пријатеља St. Marks Hospital, Удружења колопроктолога Велике Британије и Ирске – Association of Surgeons of Great Britain and Ireland (ACPGBI), члан Борда и Advisory Member at Larg, међународног друштва универзитетских колоректалних хирурга (International Society of Colon and Rectum Surgeons – ISUCRS), оснивач члан борда Европског друштва колопроктолога (ESCP), Европског удржења за дигестивну хирургију (EDS), Медитеранског удружења колопроктолога (AMSCP), члан Европског удружења хирурга ( European Surgical Association – ESA). Редовни је члан Академије медицинских наука СЛД.

Публиковао је: 60 радова индексираних у JCR, 67 у Medline-u као и 36 у другим часописима. У зборницима је објавио 47 радова, а у виду сажетака 92 у иностранству и 87 у земљи.

Аутор је 4 монографије, од којих је монографија „Карцином ректума“, националног значаја, и коаутор у 49 поглавља, од чега 8 у угледним међународним монографијама.

Google scholar  citation Index – 1395, h Index – 17, i 10 – Index 26, плус преко хиљаду цитата у радовима као члан Collaborative group.

Одржао је 165 предавања по позиву на међународним састанцима и  универзитетима и 125 на домаћим стручним скуповима. Одржао је 5 предавања на састанцима у Одељењу Медицинских наука САНУ. Предавач је у Европској школи за радиотерапију и третман ректалног карцинома (ESTRO).

Ментор је 8 докторских теза, 9 магистарских, као и 9 радова из уже специјализације.

Члан је испитне комисије за специјализацију из Опште хирургије и дигестивне хирургије на Медицинском факултету у Београду и Војно медицинској академији.

Главни је истраживач и руководилац пројекта Министарства науке РС (41033) и учесник пројекта на Машинском факултету (41006), као и руководилац пројекта у САНУ под називом: „Оптимизирање (индивидуализација) лечења карцинома ректума коришћењем предиктивних молекуларно – генских биомаркера“.

Члан је одбора за хуману репродукцију Одељења медицинских наука САНУ (2015).

Главни је творац националног програма за рано откривање карцинома дебелог црева и водича добре клиничке праксе за лечење истог обољења.

Сматра се творцем модерне колоректалне школе, посебно хирургије у нашој земљи. У праксу је увео и широко популарисао преко 46 дијагностичких и оперативних поступака. Несебично преноси своје знање и хируршко умеће, не само на тим својих непосредних сарадника, већ и широм наше земље својим гостовањима и показним операцијама у преко 50 болница у Србији и бившим југословенским републикама, као и по позиву у Тел Авиву, Лондону, Риги, Темишвару, Крајови и Каиру, као и по позивима на конгресима.

 Награде и признања:

Признање од „Central and Eastern European Club of Coloproctology” за афирмацију и достигнућа на научном и стручном плану у области колопроктолошке медицине, од Удружења колоректалних хирурга Велике Британије и Ирске (ACPGBI) добија награду „Travelling Fellowship“ за унапређење колоректалне хирургије у Средњој и Источној  Европи.

Добитник је Годишње награде СЛД-а за научно истраживачки рад за 2004. годину, Награде града Београда за медицину за 2012. годину, Медаље „Др Владан Ђурђевић“ Војномедицинске академије као најбољи српски хирург.

Од Републике Србије добија признање „Капетан Миша Анастасијевић“ у категорији „за врхунске резултате у области медицинске науке“.

Од председника Републике Србије добија „Светогорски орден“, а од Српског лекарског друштва Годишњу награду за животно дело.

 

 

Новак Ђоковић

• 

  НОВАК ЂОКОВИЋ

Новак Ђоковић је Одлуком Скупштине општине Звечан проглашен за почасног грађанина.

Рођен је 22. маја 1987. године у Београду. По освојеним турнирима, најбољи српски тенисер свих времена, који је тренутно први играч на АТП. Професионално игра од 2003. године. Његов највећи успех је било освајање Отвореног првенства Аустралије и Мастерс купа. Такође, Ђоковић је најмлађи играч који је доспео до полуфинала сва четири гренд слем турнира.

Исписује историју српског тениса златним словима. Поставио је темеље нове, лепше будућности, када је у питању бели спорт на овим просторима. Већ са 16 година нанизао је врхунске резултате због којих му могу завидети знатно старији играчи од њега. Четири године након тога, приближио се остварењу животног сна – већ је постао други тенисер света.

Златним стазама Новак је кренуо 2001. године у својој четрнаестој години коју такмичарски завршава као троструки првак Европе (сингл, дубл, екипно). Окитио се тада златом у Сан Рему са селекцијом плавих, док су на Светском шампионату постали вицешампиони. Наредне сезоне наставио је са сјајним партијама и узима лидерску позицију старог континента у конкуренцији до 16 година, осваја престижне турнире „Ла Боул“ и „Ла Поет“ у Француској.

У сезони 2003. наставио је да импресионира великим резултатима и титулама. Почео је са финалом ИТФ турнира у Нирнбергу које је предао због повреде. Уследила је нова златна медаља. У француском граду Латнеу са друговима из репрезентације под вођством селектора Јована Лилића стигао је до назива најбољег у Европи до узраста до 16. година. Одиграо је шест мечева и имао стопостотан учинак. Након челинџера у Београду, који се играо почетком фебруара 2005. године доноси одлуку да се у будућности посвети професионалним турнирима и путу ка врху листе професионалних тенисера.

Исте, 2005. године у Мелбурну, Паризу и Лондону на гренд слемовима је прошао по три кола квалификација. После тога, у Њујорку је директно доспео у главни турнир и играо је треће коло. Након тога био је 80-ти на светској ранг листи.

Наредне, 2006. године освојио је свој АТП првенац у холандском граду Амерсфорту, а одмах потом узима титулу и у Мецу. То му је омогућило да постане најмлађи играч у Топ 20. Исте године Ђоковић је одиграо и своје прво гренд слем четвртфинале, и то на Роланд Гаросу. Сезону је завршио на сјајном 16. месту.

2011. година се сматра почетком Новакове доминације у којој је оборио многе светске рекорде. Освојио је три гренд слем турнира: Аустралиан Опен, Ју – Ес опен и Вимблдон. Уследила су пет Мастерс турнира: Индиан Велс, Мајами, Мадрид, Рим и Канада, затим Отворено првенство Србије и АТП Дубаи. До Роланд Гароса је остварио 41 победу и после победе над Надалом у финалу Вимблдона, постао је први тенисер света.

Титула на Вимблдону освојена 2014. године, Новака је вратила на прво место АТП листе и први пут је победио Федерера на трави и у гренд слем финалу.

Сезона 2015. године је била најуспешнија у дотадашњој Новаковој каријери. Освојио је 11 титула, стигао је до финала сва четири гренд слем турнира, од 15 финала које је играо, изгубио је само 4. Целу годину је провео на првом месту и освојио је 16.785 АТП поена.

2016. године успео је да освоји до тада једини турнир који му је фалио, Роланд Гарос, где је у финалу савладао Енди Мареја.

Након освајања титуле у Синсинатију, Новак је постао први и једини тенисер у историји коме је пошло за руком да освоји свих девет мастер турнира. У својој колекцији Ђоковић сада има титуле са турнира у Индијан Велсу, Мајамију, Монте Карлу, Мадриду, Риму, Монтреалу, Синсинатију, Шангају и Паризу.

У 2019. години, током Отвореног првенства у Мадриду, Ђоковић је прославио 250. недељу на броју 1 АТП листе. Један је од тек пет тенисера којима је тако нешто пошло за руком. У финалу турнира у Мадриду је савладао Стефаноса Циципаса, те освојио своју трећу титулу и изједначио Надалов рекорд од 33 титуле у конкуренцији АТП Мастер 1000.

После паузе је уследило учешће на АТП Купу 2020, на коме је са репрезентацијом Србије освојио своју прву титулу. Победио је Медведева у полофиналу и Рафаела Надала у финалу тог такмичења. Дугогодишњег ривала Роџера Федерера поново је савладао на Аустралијан Опену 2020. године, а турнир је освојио победивши Доминика Тима у пет сетова. Била је то Ђоковићева осма титула на Отвореном првенству Аустралије, чиме је постао први тенисер у Опен ери коме је пошло за руком да осваја гренд слем титуле у три различите деценије.

Почевши од 16. марта 2020. године, Новак Ђоковић се налази на првом месту АТП лествице, односно 322 недеље „на врху света“.

Новаку Ђоковићу је 15. фебруара 2012. године уручен Орден Карађорђеве звезде првог степена.

Патријарх српски Иринеј му је уручио Орден Светог Саве због љубави према цркви и српском народу. Добио је Орден Српске народне одбране Првог степена „за заслуге на спортском пољу и допринос угледу српског имена и народа у свету“. Постао је почасни грађанин Звечана и национални амбасадор УНИЦЕФ-а. У Републици Српској су штампане поштанске маркице са Нолетовим ликом.

 Новак је у браку са Јеленом Ђоковић.   

 

Југослав Костић

• 

  ЈУГОСЛАВ КОСТИЋ

Југослав Костић је Одлуком Скупштине општине Звечан проглашен за почасног грађанина.

Рођен је 19. фебруара 1938. године у селу Рудинe, тада општина Бањска, а сада општина Звечан. Основну школу успешно је завршио у Бањској, а Гимназију је завршио у Косовској Митровици. На студије одлази у Београд и успешно дипломира на Пољопривредном факултету. Почиње да ради у ПИК „Сирмијум“ у Сремској Митровици, где је 5 година радио као управник економије. Потом прелази у општину Стара Пазова где ради као референт пољопривреде.

Од 1978. године почиње да обавља политичке функције и то:

– 1978 – 1986. – члан Извршног већа општине Стара Пазова и у том периоду једну годину је обављао функцију председника Извршног већа општине Стара Пазова,

– 1986 – 1988. – председник општине Стара Пазова,

– 1989 – 1991. – председник председништва АП Војводина,

– 1991 – 1992. – члан председништва СФРЈ,

– 1992. године изабран је за председника Већа грађана Савезне Скупштине СРј,

– 1993 – 1997. – посланик у Већу грађана Скупштине СРЈ и председник комисије за представке и предлоге,

– 1997 – 1999. – министар у Савезној влади СРЈ,

– 1999. године изабран је за амбасадора у Румунији

– 2000. године радио је у Савезном Министарству иностраних послова, а од 2001, године је у пензији.

Данас као пензионер живи у Старој Пазови. И поред свог политичког ангажовања Југослав Костић је имао времена да несебично помагне свој родни крај посебно подручје Бањске и Рудина кроз помоћ у обезбеђивању средстава за рад Месне заједнице, Земљорадничке задруге „Бањска“ и подизање фабрике за производњу украсне металне браварије у сарадњи са Фондом за кредитирање бржег развоја недовољно развијених подручја и САП Косова као и са Ваљаоницом бакра из Севојна. Након поновног оснивања општине Звечан у сарадњи са органима општине помогао је реализацију бројних пројеката од којих су веома значајни: изградња пута Бањска – Рудине – Изворе и изградња поште у насељу Бањска. Посебно је за општину Звечан било важно успостављање контаката са представницима општина и предузећима у Војводини и реализација пројеката у многим областима.

 

Марко Ђурић

• 

  МАРКО ЂУРИЋ

Марко Ђурић,  амбасадор Србије у Сједињеним Америчким Државама

На свечаној академији у Звечану 12.јула 2015. године, поводом обележавања Дана општине, тадашњи директор Владине Канцеларије за Косово и Метохију, Марко Ђурић проглашен је за почасног грађанина општине Звечан.

Марко Ђурић рођен је 25. јуна 1983. године у Београду.

Дипломирани је правник, који је још током студентских дана исказао високу друштвену свест кроз ангажовање у студентским организацијама, иницирање и организовање бројних трибина, панел дискусија међународног карактера и других јавних манифестација.

У периоду од 2003. До 2007. године био је редовни освајач награда на традиционалном дебатном такмичењу у организацији Правног факултета Универзитета у Београду.

Марко Ђурић дипломирао је на Факултету за правосуђе и привреду 2010. године. Четири године касније је уписао Мастер студије, смер Одрживи развој и екологија на Факултету политичких наука, Универзитета у Београду. Од 2011. године био је ангажован као истраживач у Институту за политичке студије.

Након победе Томислава Николића на председничким изборима 2012. године, именован је за саветника председника Републике Србије за спољну политику. На том месту био је задужен за координацију спољнополитичког тима председника Републике, свакодневну дипломатску комуникацију и стратешко политичко планирање, као и активности државног врха у вези са питањем Косова и Метохије и припрему званичне државне Платформе за преговоре са Привременим институцијама самоуправе у Приштини, којом је артикулисао заједницу српских општина. 

Од маја 2014. године, по формирању Владе премијера Александра Вучића,обављао је функцију директора Канцеларије за Косово и Метохију Владе Републике Србије. Поред тога, Ђурић је био шеф тима за преговоре Београда и Приштине, као и шеф преговарачке групе за Поглавље 35 у преговорима о придруживању Србије Европској унији. 

Члан је Српске напредне странке од оснивања 2008. године, у којој је у континуитету обављао најодговорније дужности.

У периоду од 2012. до 2014. године био је спољно – политички саветник Председника Републике Србије.

Марко Ђурић именован је за амбасадора Србије у Сједињеним Америчким Државама 2020. године. 

     Тренутно је на функцији потпредседника СНС.

     Течно говори енглески и хебрејски, а служи се и француским језиком.

     Ожењен је, отац Јоване, Милице и Ђурђе. 

 

Владимир Путин

• 

  ВЛАДИМИР ПУТИН

Владимир Владимирович Путин је Одлуком Заједнице скупштина општине Косовска Митровица, Зубин Поток, Лепосавић и Звечан проглашен за почасног грађанина за подршку Србији у очувању територијалног интегритета и одбијању да се призна самопроглашена независност Косова.
Путин, руски политичар, државник и актуелни председник Руске Федерације важи за једног од водећих лидера на почетку трећег миленијума.

Рођен је у Лењинграду, садашњем Санкт Петербургу 7. октобра 1952. године.
Путин је уписао правни факултет Лењинградског државног института 1970. године. На четвртој години студија понуђено му је да ради у КГБ-у. Дипломирао је међународно право и након дипломирања, Путин је примљен у КГБ. Радио је у Директорату КГБ Лењинграда и лењинградске области, а године 1976. завршио је курс КГБ-а у Окти код Лењинграда. Од 1985. до 1990. године Путин је био на дужности у Дрездену, Источна Немачка. Након пада Берлинског зида, Путин је био враћен у Совјетски Савез и у јуну 1991. године је преузео место у Одсеку за међународна питања на Лењинградском државном универзитету.

Путин је званично дао отказ у државној безбедности 20. августа 1991. током државног удара који је предводио КГБ против совјетског председника.

Владимир Путин са руским председником Димитријем Медведевим, постаје први заменик градоначелника Санкт Петербурга 1994. године, а у августу 1996. године се сели у Москву где постаје члан администрације председника Бориса Јељцина. Био је шеф руске обавештајне службе ФСБ (једне од наследница КГБ) од јула 1998. до августа 1999. године, а такође је радио као секретар у служби безбедности од марта до августа 1999. године.
Владимира Путина је Борис Јељцин поставио на место премијера у Влади Русије у августу 1999. године. Путин је постао пети руски премијер у мање од 18 месеци.

За председника Руске Федерације изабран је 26. марта 2000. године, у првом кругу председничких избора. За други мандат је изабран 2004. године, који је трајао до 7. маја 2008. године када га је на тој функцији наследио Дмитриј Медведев. Путин је изабран за други мандат на месту премијера, 8. маја 2008. године. По завршетку свог другог мандата 2008. године, после победе Медведева, Путин је изабран за премијера у новој влади. Он је 2008. године прихватио да постане председник Јединствене Русије, владајуће странке у Русији.

2012. године је по трећи пут изабран за председника Русије, а Медведев га је заменио на месту премијера. У марту 2018. године поново је изабран у четвртом мандату за председника.
Патријарх Српске Православне Цркве Павле му је доделио највише црквено одликовање Орден Светог Саве првог реда због подршке да Косово и Метохија остану у саставу Републике Србије. Патријарх Иринеј је четири године касније, уручио овај орден Путину у Храму Светог Саве.

Владимир Путин је одликован Орденом Републике Србије првог степена који му је свечано уручен 16. октобра 2014. године, приликом државне посете Републици Србији, поводом 70 година од ослобођења Београда и 100 година од почетка Првог светског рата.

 

Милорад Арлов

Милорад Арлов- Председник Одбора за помоћ Косову и Метохији и велике Хуманитарне невладине организације Републике Српске

Почасни грађанин косовско – митровачког округа, тако и општине Звечан од 8. новембра 2016. године. 

Рођен је 18. децембра 1959. године, општина Вргинмост, Кордун, Хрватска, Република Српска Крајина.Живео је у Топуском до 1995. године РСК. Школовао се у Бовићу и Загребу у Хрватској.

Војни рок ЈНА одслужио је 15 месеци у Нишу. 

Радио је у Центру за образовање, културу и информисање и Радио Глас Петрове Горе Вргинмост, Радио Петриња, Радио Телевизија Републике Српске. 

Већ више година обавља дужност Саветника генералног директора РТРС.

Ожењен са супругом Надом уредником и водитељем централног ТВ дневника РТРС.

Двоје деце: син Горан орални хирург, кћерка Јелена, дипломирани правник.

Живи у Бања Луци, Републици Српској.

До августа 1995. године до злогласне Олује живео је у Републици Српској Крајини, као протеран и прогнан са породицом од 1995. до 1999. године живео је у Обреновцу. Од 1999. године до данас живи са породицом у Бања Луци. 

Први пут на Косову и Метохији био је 27. јуна 1997. године, уочи Видовдана, у Глоговцу у посети родбини протераној из РСК.

На северу Косова и Метохије први пут је био 3. маја 2008. године.

Од тада је 134 пута боравио на Косову и Метохији.

Основао и председник је ХУГ Одбор за помоћ Косову и Метохији 2011. године.

Поносан на оно што је урадио и колико је могао за помоћ Косову и Метохији и опстанак српског народа, српске деце и болесне деце и деце и младих са потешкоћама у развоју. 

Покумио се са породицом Иване и Зорана Ракић из Косовске Митровице 2016. године за здравље њихове кћерке Елене.

Његов став који стално помиње од кога не одустаје: „Тешко ми је што ми је од 26. јуна 2020. године полиција „Косова“ забранила улазак на Косово и Метохију, али сам и поносан јер сам сад сигуран да све што сам урадио има велики значај за останак Срба на Косову и Метохији.“

Све описано у књизи о великом пројекту Одбора „ Хумано срце Српске“.

Александар Вучић

Председник Републике Србије

Председник Републике Србије Александар Вучић, је на свечаној академији у  Звечану, 12. јула 2021. године, поводом традиционалног обележавања Дана општине и 30 година од оснивања општине Звечан, проглашен  за почасног грађанина Звечана, због личне посвећености, безрезервног залагања и давања доприноса у очувању вредности, напретку и развоју ове општине. 

Рођен је 5. марта 1970. године у Београду. Завршио је Земунску гимназију 1988. године, а дипломирао на Правном факултету Универзитета у Београду 1994. године.

Приступа Српској радикалној странци 1993. године. Исте године изабран је за посланика у Народној скупштини Републике Србије, а за генералног секретара те странке 1994. године. На тој дужности остаје до 2008. године.

Именован је за директора спортско-пословног центра „Пинки“ у Земуну 1996. године. Успео је да реконструише ово запуштено спортско здање и успешним пословањем вишеструко повећа примања запослених.

Именован је за министра информисања у Влади националног јединства 1998. године.

Био је посланик у Савезној скупштини СРЈ у три мандата: у Већу република од фебруара 1998. и од маја 2000. године, а од 24. септембра 2000. године изабран је за посланика на савезним изборима.

На локалним изборима за градоначелника Београда „Вучић за метрополу“ осваја 29 одсто гласова у првом кругу избора, односно 48 одсто гласова у другом кругу. На локалним изборима за градоначелника Београда одржаним у мају 2008. године осваја 34,7 одсто гласова.

Са Томиславом Николићем оснива Српску напредну странку, а на оснивачкој конвенцији у октобру 2008. године изабран је за заменика председника странке.

Након општих парламентарних избора одржаних 2012. године преузима функцију министра одбране и првог потпредседника Владе Републике Србије задуженог за борбу против корупције и криминала.

После оставке Томислава Николића због избора за председника Србије на председничким изборима 2012. године постаје в.д. лидера Српске напредне странке 24. маја 2012. године. На Другом конгресу странке одржаном 29. септембра 2012. године једногласно је изабран за председника те странке.

Обављао је функцију министра одбране од 27. јула 2012. године до реконструкције Владе Републике Србије 2. септембра 2013. године.

Активно учествује у преговорима Владе Републике Србије и привремених институција власти у Приштини под покровитељством Европске уније. Допринео је томе да у априлу 2013. године дође до потписивања бриселског споразума, чиме је по први пут од 1999. године створена реална основа за то да српски народ који живи на Косову и Метохији успостави институције које ће бити признате од међународне заједнице.

Од септембра 2013. године задржава само функцију првог потпредседника Владе задуженог за борбу против корупције и криминала.

Након победе СНС на изборима одржаним 16. марта 2014. године изабран је за председника Владе Србије, која је формирана 27. априла 2014. године. Функцију премијера обављао је до августа 2016. године, када је, након победе СНС на изборима одржаним 24. априла 2016. године, започео нови мандат на месту председника Владе Србије.

Влада коју је водио Александар Вучић постигла је историјски успех проводећи најтеже економске реформе у савременој српској историји. Привремено смањујући пензије и плате у јавном сектору, Србију је спасао од банкротства, опоравио буџет и почео да смањује јавни дуг Србије.

Након победе на председничким изборима одржаним 2. априла 2017. године изабран је за председника Републике Србије.

Србију види као економски обновљену, уређену, модерну европску државу, регионалног лидера у економији, политици, инфраструкури, енергетици, стабилности сваке врсте, афирмацији људских права и слобода, али и у образовању, култури, науци, просвећености, спорту и наталитету.

Добитник је награде „Капетан Миша Анастасијевић“ за личност године 2012, као и награде „Личност године 2013“ у избору „Независних новина“ Босне и Херцеговине.

Такође, добио је и награде „Човек године 2013“ у избору европског магазина „Ман“, „Најевропљанин 2013“ у избору међународне организације „Прва европска кућа“, „Видовданске награде 2013.“ коју додељује Град Крушевац и награду „Регионални лидер 2014“ у избору регионалног жирија и читалаца „Вечерњег листа“ Босне и Херцеговине.

Страствени је читалац, нарочито литературе из области историографије и геополитике, али и српске и светске књижевности. Поседује завидну личну библиотеку.

Игра шах, радо прати утакмице кошарке и фудбала.

Течно говори енглески и руски, служи се француским и учи немачки језик.

Ожењен је Тамаром Вучић, отац Данила, Милице и Вукана.