Писани трагови из прошлости овог краја доказују да град Звечан са околином представља посебан значај за историју српског народа на овим просторима, посебно што је неоспорна претпоставка да се на том месту налазило насеље још у праисторији. Седиште некадашње Звечанске жупе била је древна тврђава Звечан. Насеље Звечан је још у току XII века имало карактер градског насеља познатог на Балкану.
Први пут се помиње у вези с пограничним борбама између Србије којом је владао жупан Вукан и Византије на Косовом пољу између 1091. и 1094. године. Постоје записи да је Стефан Немања после победе над Византиницима 1170. код Пантине, наредио да се молитва за успешни исход битке одржи у цркви Светог Ђорђа у Звечану. Током владавине Немањића у Звечану се налазио један од краљевских дворова. У њему је 1323. године сахрањен Константин Немањић, а 1331 године је у његовим тамницама преминуо и његов брат Стефан Дечански. Стефан Душан је 1337. године управу поверио млађем сину властелинке Данице, док је његов син Урош град доделио челнику Муси, зету кнеза Лазара. Кнез Војислав Војиновић је 1363. године заменио Брвеник на Ибру са челником Мусом и град се од тог доба налази у његовом поседу односно његовог наследника великог жупана Николе Алтомановића (1366-1373). После Николиног слома 1373. године, град улази у састав државе Вука Бранковића.
Турци освајају Звечан крајем XIV века и у њему са прекидом држе јаке војне постаје све до XVIII века, када дефинитивно напуштају тврђаву и она је од тада препуштена зубу времена.
Развој насеља Звечан на месту на ком се данас налази почиње са развојем РМХК „Трепча“. У просторном смислу, данашње насеље Звечан се шири у скоро свим правцима спајајући се са Митровицом и оближњим насељима Доње Кориље и Велико Рударе чији делови припадају насељу Звечан.
У периоду од 1926. до 1941. године упоредо са развојем РМХК „Трепча“ почело се са изградњом насеља Звечан изградњом енглеске колоније, тениског игралишта и објеката за становање стручњака који су дошли да раде у Комбинат. Повећањем број становника изграђена је 1933. године школска зграда. У годинама после Другог светског рата плански су изграђене у старој колонији зграде са по два стана. После тога, 1953. године изграђени су Раднички дом са плесном, биоскопском салом и кугланом. Касније су изграћени и: хотел, амбуланта са стационаром, зграда поште, зграда основне школе 1961. године, зграда школе ученика у привреди, олимпијски базен 1968. године. После 1970. године када је насеље било у саставу општине Косовска Митровица мало је изграђених објеката. У новије време изграћена је нова зграда дома здравља, нова стамбена зграда са 24. стана, Црква Светог Ђорђа, зграда новог дечјег обданишта, зграда Центра за социјални рад, реконструисана је зграда старе школе за Вишу техничку школу и започета изградња више стамбених објеката.
У насељу Звечан се повећава број становника. По подацима из пописа насеље Звечан je: 1948. године имало 232 домаћинства и 726 становника, 1953. године је имало 558 домаћинства и 1572 становника, 1961. године је имало 588 домаћинства и 2353 становника, 1981. године је имало 729 домаћинства и 2785 становника. Сада насеље Звечан има више од 6500 становника.
У самом насељу Звечан се од образовних институција: предшколска установа „Лане“, основна школа „Вук Караџић“, средња школа, виша техничка школа Звечан, измештена Виша техничка школа из Урошевца, као и Факултет уметности.