Poljoprivreda

by veljko

Poljoprivreda je je oblast koja se nije razvijala zadnjih 40 godina, čak naprotiv, došlo je do odumiranja ove grane. Može se reći da je iz godine u godinu ova oblast postajala sve manje popularna, kao i interesovanje stanovnika za ovu oblast. Posle dugogodišnjeg nazadovanje može se reći da je najnižu tačku dostigla devedesetih godina prošlog veka. Za propadanje ove grane postoje puno razloga ali je najupečatljiviji razvoj industrije i zarade iz oblasti industrije. Obradivo zemljište, njive, livade i pašnjaci su u privatnom vlasništvu i opadanje u poljoprivrednom razvoju se pojavilo kao rezultat visokih životnih standarda ljudi i činjenica da ni vlasnici niti zajednica nije zainteresovana u investiranju u poljoprivrednu proizvodnju.Upedatljiv je naročito pad u stočarskoj proizvodnji, opao je za negde oko 10 puta. Pad životnog standarda se pojavio sa blokadama i sankcijama i ratom na kraju, tako da je primorao vlasnike da se ponovo okrenu poljoprivrednoj proizvodnji da bi na neki način preživeli. Jedna od oblasti koja bi mogla da obezbedi razvoj opštine je poljoprivredna proizvodnja. Pored velikog proja limitirajućih faktora kao što su male parcele, ekstenzivna proizvodnja, loš kvalitet zemljišta, male površine koje mogu biti navodnjavane, stara poljoprivredna mašinerija, ipak postoje mogućnosti gde bi se povećanje proizvodnje moglo obezbediti kao i značajni tržišni viškovi. To bi prvenstveno značilo proizvodnju povrća, voća i stočarstvo.

Uovim uslovima poljoprivredne proizvodnje, vlasnici uglavnom proizvode poljoprivredne proizvode koji su im potrebni u domaćinstvu u malim količinama bez tržišnog viška. Poslednjih godina jedan deo poljoprivrednika je počelo poljoprivrednu proizvodnju u oblasti uzgoja povrća za prodaju. Po prisutnim podacima danas postoji proizvodnja koja daje dobre rezultate u oblastima pored reke Ibar, Kozarevo, Korilje i Banjska. Dalji razvoj u ovim oblastima proizvodnje mogao bi biti jedan od prioriteta. Mogućnosti za uzgoj voća su prilično realni ako imamo na umu činjenicu da je više od 300 hektara pod voćnjacima zasađeno tokom 1992 –1993 godine. Dalje investicije u voćarstvu i eventualno u manjim prerađivačkim kapacitetima u delu koji ima uslove za razvoj ili realne faktore razvoja. Gore je pomenut podatak o padu stočarstva i uzgoja stoke na teritotiji. Povećanje ove oblasto zajedno sa investicijama u proizvodnji stočne hrane je takođe moguć prioritet u razvoju ove oblasti. Iz tabele se vidi da polja koja su prisutna sa 1218 ha, od kojih je 1216 ha u privatnom sektoru. Parcele su male, oko 70 vlasnika poseduje površinu obradive zemlje od po 2.5 ha.

Povezanost parcela putevima je u većini slučajeva loše ili uopšte ne postoji. Mineralno đubrivo se vrlo malo koristi. Sve govori da je poljoprivredna proizvodnja još uvek ekstenzivnog karaktera i malog kapaciteta. Uzimajući u obzir sve navedene činjenice suočavamo se sa istinom da je sistem proizvodnje potrebno promeniti. Privatna inicijativa je potrebna i uz domaće i strane donacije i kredite možemo da stvorimo realne mogućnosti za uspešni poljoprivredni razvoj ove oblasti. Kontinentalna klima daje mogućnosti za uspešan razvoj različitih vrsta žita , povrća, voća i lekovitog bilja. Opština Zvecan ima pogodne prirodne uslove za razvoj raznovrsne poljoprivredne proizvodnje. Umereno-kontinentalna klima pruža mogućnosti da se na ovim prostorima uspešno gaje mnoge voćarske, ratarske, povrtarske, lekovite kulture.

Struktura zemljišta na teritoriji opštine Zvečan

Kao što se iz tabele može videti obradive površine su u privatnom sektoru. Osnovni problem je u prevelikoj usitnjenosti zemljišta. Posedi su veoma isparcelisani, što predstavlja ozbiljnu prepreku za rentabilnu primenu savremene tehnologije i mehanizacije, a uz to, povećavaju se troškovi proizvodnje, a smanjuje ekonomičnost. Prema prirodnim potencijalima i karakteristikama područja, stočarstvo kao grana poljoprivrede trebalo bi da bude najrazvijenija. Međutim, kao i sve grane poljoprivrede i stočarstvo se karakteriše nerazvijenošću i ekstenzivnošću, što pokazuje i brojno stanje stočnog fonda. Lako se može videti nesrazmera između površine pod livadama i pašnjacima i brojnog stanja stočnog fonda. Uzroci u nesrazmeri i opadanju broja stočnog fonda(sem živine) su dvojake prirode: povećavanje broja staračkih domaćinstava i demografsko gašenje sela. Uslovi uzgoja i smeštaja stoke, su na primitivnom nivou. Više od 600 domaćinstava poseduje kapacitete za gajenje 1-3 krave. Teritorija SO Zvečan obuhvata 11.053ha poljoprivrednog zemljišta. Od toga 230ha zauzimaju površine pod voćem i vinovom lozom, koje su u privatnom vlasništvu. Geografski i klimatski uslovi su pogodni za voćarsku proizvodnju, ali uprkos tome voćnjaka je sve manje, stari su i neproduktivni, a njihovo obnavljanje se sporo odvija.

Jedan od glavnih razloga je nedostatak finansijskih sredstava za njihovo obnavljanje i odrzavanje, zastarela mehanizacija i nemotivisanost ljudi da se bave ovom proizvodnjom. Na ovim prostorima zastupljene su sledeće voćne vrste: jabuka, šljiva, kruška, trešnja, višnja, orah… Na oranicnim povrsinama (1216ha) se odvija ratarska i povrtarska proizvodnja. Ove grane poljoprivrede se karakterišu ekstenzivnošću. Parcele su usitnjene, nedovoljno i neadekvatno kultivisane, nedovoljno se primenjuje odgovarajuće đubrenje u cilju poboljšanja hemijskih i fizičkih osobina zemljišta. Obradivo zemljište je uglavnom loše bonitetne klase. Zato su i prosečni prinosi useva niski. Na pr. prosečan prinos pčenice je 3t/ha. Vlasnici obradivih površina, uglavnom, proizvode za sopstvene potrebe, dakle bez tržišnih viškova. Poslednjih godina jedan deo poljoprivrednika je započeo povrtarsku proizvodnju za tržište. Ovakva proizvodnja, je po pokazateljima kojima raspolaže davala dobre rezultate posebno u naseljima pored rečnih tokova Ibra, Koriljske, Kozarevske i Banjske reke. Raznovrsno rano povrće i proizvodi povrća su sve više traženi i na domaćem tržištu. Uzrok niskih prinosa i loše situacije u poljoprivrednoj proizvodnji uopšte, treba tražiti u nedovoljnom broju poljoprivrednih mašina i priključnih uređaja. Uz to, postojeća mehanizacija je zastarela, pa je nemoguće obraditi zemlju i negovati usev.

Potencijali za poljoprivrednu proizvodnju

Poljoprivredne mašine predstavljaju jedan od pokazatelja nerazvijenosti poljoprivredne proizvodnje, dok potencijali za razvoj poljoprivrede predstavljaju farma za koke nosilje-kapaciteta 10.000 komada, u privatnom vlasništvu, farme za tov koka- kapaciteta do 1000 komada, u privatnom vlasnistvu, brojna seoska domaćinstva gaje živinu za sopstvene potrebe, poljoprivredna stanica sa strucnom sluzbom, koja prati setvene radove, stanje useva, prikuplja podatke o prinosima nakon obavljene zetve, berbe. Poljoprivredni inžinjeri ove stanice prognoziraju i prate pojave biljnih bolesti. Takođe izvode setvene oglede. Na osnovu dobijenih analiza, rezultata, iskustva, zatim daju stručna mišljenja našim aktivnim poljoprivrednicima. Veterinarska stanica sa stručnom službom, zemljoradnička zadruga „BANJSKA“ – Banjska, pčelarsko udruženje „SOKOLICA“ okuplja oko 40-50 članova pčelara. Prosečni prinosi u proteklim godinama kretali su se od 10 do 15 kg po pčelinjem društvu.

Opština Zvečan obiluje raznovrsnim medonosnim biljem. Pčelarstvo, kao grana poljoprivrede, je vrlo profitabilna zato bi trebalo posvetiti pažnju ovoj oblasti. Na ovom tršištu med i ostali pčelinji proizvodi su deficitarni. Sve napred izloženo navodi na zaključak da područje SO Zvečan na jednoj strani raspolaže prirodnim potencijalima, kako klimatskim, zemljišnim, ekološkim,geografskim i drugim za razvoj poljoprivrede, na drugoj strani, nasuprot tim pretpostavkama, poljoprivreda je dosta nerazvijena.

Pored proizvodnje na otvorenom prostoru, proizvodnja ranog povrća u zatvorenim prostorijama je takođe značajna: u staklenicima i plastenicima. Povrće koje je prvo ubrano će biti poslato na tržište u svežem stanju, kao sirov materijal za industrijsku preradu. Na primer: topla voda iz Banjske može biti sprovedena do staklenika i služila bi za grejanje staklenika. Uklanjanjem starog drveća i sađenjem mladica i plićim sađenjem visokokvalitetnih i produktivnih vrsta, koje bi dale najbolje rezultate u ovim uslovima i koje bi zadovoljile potrebe vlasnika i stvorile višak za iznošenje na tržište. Za razvoj voćarstva potrebno je urediti poljoprivrednu mašineriju za rad u voćnjacima. To ustvari znači više manih mašina kao što je moto kultivator, raspršivači, prskalice, itd.

Razvoj stočarske proizvodnje

Razvoj stočarske proizvodnje bi išlo na sledeći način izmena rasa, vrsta stoke, povećanje za hranjenje i brigu, predstave rasta stočnog fonda, programi mini-farmi. Izmena rasa, vrsta koje se uzgajaju može biti izvedeno poljoprivrednim osemenjavanjem i nabavkom visoko produktivnih grla. Razvoj stočarstva zahteva dobro planiranje i organizovanje proizvodnje kvalitetne i jeftine hrane za stoku. Trenutno su pašnjaci zapušteni. Razlozi za loše stanje su sledeći, bez bilo kakvog održavanja, neplansko korišćenje, smanjeni broj stočnog fonda. Prosečan prihod od pašnjaka je 0,5 t/ha, i na livadama je 1,5 t/ha. Sastav flore je uglavnom negativan. Sa odgovarajućim merama održavanja mogu se dostići visoki prihodi, na livadama na primer 6-7 t /ha.

Prisutna situacija sa objektima je loša, bez dovoljno svetla, bez mogućnosti održavanja higijene u objektu, itd., adekvatne zdravstvene zaštite stoke je takođe važna, dakle potrebno je opremiti postojeću veterinarsku stanicu. Procene pokazuju da je povećanja fonda u stočarstvu moguće ako obezbedimo dobre uslove za nabavku stoke, kao što je uzimanje kredita na duže vreme otplate, preko isporuke stoke itd. Mini farme mogu da predstavljaju osnivanje razvoja stočarske proizvodnje.

Mini farme imaju niz značajnih prednosti:
– Mala ulaganja u malom krdu tako da je i rizik poslovanja u početku mali
– Male investicije u infrastrukturi i različitim objektima, mogu da se prilagode i objekti građeni za neke druge namene
– Jedna porodica bi mogla da radi na na takvoj farmi sa radnim angažovanjem članova porodice
– Različite vrste mini farmi ovaca ili koza, mini farme tovnih junadi, farme jaja ili kokošaka itd.

Produkcioni lanac bi bio zatvoren postojanjem mini mlekare ili izgradnjom mini klanice i pakirnice. Veterina i poljoprivredna sa poljoprivrednim apotekama bi trebalo da prati razvoj sela stim da im stoji na raspolaganju na vreme i u skaldu sa kvalitetom. Mediji i ostale vrste kampanja treba da prate realizaciju ove vrste ideja i svi relevantni subjekti mogu biti uključeni: proizvođači, preraćivači, radnici, distributeri, bankari, vladini i medijski radnici.

Smerovi razvoja proizvodnje voća

Teritorija Zvečana poseduje 11.052 ha poljoprivredne zemlje. Od tog broja 250 ha je zasađeno voćem ili grožđem i uglavnom je u privatnom vlasništvu. Geografski i klimatski uslovi pogoduju uzgoju voća, mada nasuprot navedenom sve je manje i manje voćnjaka, voćnjaci su stari i obnavljanje im je preko potrebno. Jedan od glavnih razloga je nedostatak finansijskih resursa za obnovu i održavanje; stara mašinerija i nemotivisanost ljudi za rad sa ovom vrstom proizvodnje. Vrste voća koje se mogu uspešno uzgajati na ovom terenu su jabuka, šljiva, kruška, kesten, lešnik, višnja i trešnja.

Ako bi se uklonila stara stabla i zasadila niske vrste koje su visoko produktivne, mogla bi da se zadovolji potreba vlasnika ali i stvori višak za prodaju. Da bi se povećala proizvodnja voća treba se podesiti poljoprivredna mašinerija za rad u voćnjacima. To znači više male mašinerije kao što je moto-kultivator, prskalice za zaprašivanje, prskalice za navodnjavanje itd.

Razvoj proizvodnje povrća

Pored proizvodnje na otvorenim poljima, proizvodnja ranog povrća u zatvorenim prostorijama je takoće vrlo značajna; u staklenicima i plastenicima. Rano povrće bi moglo da se isporučuje tržištu sveže, ali i da bude matzwrijal za dalju preradu u industriji. Na primer: topli izvori koji postoje u Banjskoj mogu biti korišćeni za za grejanje staklenika.

Proizvodnja ekološki zdrave hrane je jedno od centralnih pitanja savremenih kretanja u svetskom prometu robe. Može se postići većom upotrebom prirodnih đubriva i biološkim metodama borbe protiv biljnih bolesti i štetočina, uz pridržavanje propisanih standarda o zdravoj hrani. Uzgoj lekovitog bilja (kamilica, menta), skupljanje šumskih plodova i prerada u manjim objektima mogla bi biti takođe značajan izvor priohoda.

Zaključak

Oživljavanje sela (revitalizacija) je kompleksno pitanje i ono ima dve krupne dimenzije: proizvodno-ekonomsku i društvenu, što znači podsticaji razvoju proizvodnje i unapređenje društvenog života u selu. Programi oživljavanja označavaju proizvodnju na višoj tehnološkoj osnovi, na većem gazdinstvu, na boljoj infrastrukturnoj povezanosti, na većim investicijama za proizvodnju na savremenim osnovama, na visem dohotku. Prema tome, nije ozivljavanje sela dati novac, odnosno povoljan kredit za jednu ili dve krave, već stvarati savremena gazdinstva, velike farme, velike plantaže, prerađivačke objekte koji će oživljavati selo, okupljati proizvođače na savremenim proizvodnim osnovama i tehnologiji.

Povezani članci

Skip to content